Klimatske promene – životni ritam majke PRIRODE

U poslednjih dvadesetak godina se na sve strane priča o kataklizmičnim „projekcijama klime do 2100. godine“, i to bez ikakvog argumenta koji bi potkrepio te goleme neargumentovane priče. Oni koji imaju uvida u meteorološke podatke i koji su se bavili njima, to jest, detaljno ih pregledali i analizirali (a ja sam jedan od njih) – moraju takve neargumentovane tvrdnje da demantuju argumentima, odnosno – raspoloživim meteo podacima.

Govoriti o „klimatskim promenama“ ili o „globalnom zagrevanju“, a imati pred sobom niz podataka od svega 300 godina (i to u najboljem slučaju), je u najmanju ruku – neozbiljno i neodgovorno.

Činjenica jeste da se nalazimo u toploj klimatskoj fazi koja traje poslednjih dvadesetak godina, ali valjda je bio red da dođe do jednog toplijeg perioda.

Na primer, u Beogradu između 1964. i 1986. godine nije bilo NIJEDNOG leta toplijeg od proseka (dakle pune 23 godine), pa je zbog toga tokom 1970-ih godina zvanična verzija bila (pogađate) – globalno zahlađenje.

I tako – preko noći se iz jedne otišlo u drugu krajnost, da bi sada, kada se uviđa da se pojavljuje sve više argumenata onih koji negiraju aktuelnu zvaničnu verziju, konačno bila puštena naravno ista priča, ali ovoga puta pod nazivom – klimatske promene.

Ne može se na osnovu niza od svega 300 godina instrumentalnih merenja bilo šta (ispravno) zaključiti. I što je još gore, i ovaj kratak niz raspoloživih podataka je vremenom postao nehomogen.

Evo grafikona srednjih godišnjih temperatura za KARLSRUHE, jugozapadna Nemačka, period 1800-2008.

Posle punih 120 godina bilo je krajnje vreme da naiđe i neka toplija klimatska faza – složićete se.

Inače, ja delim mišljenje grupe naučnika o tome da je globalno zagrevanje iluzija izazvana efektom urbanizacije, zbog nekoliko činjenica koje ću navesti ovde. Meteorološka merenja i osmatranja su startovala u najvećem broju slučajeva u gradovima (tokom 18. i 19. veka), pa onda nije nikakvo čudo što su razvojem gradova i napretkom urbanizacije i industrijalizacije, saobraćaja – nastala takozvana gradska (urbana) ostrva toplote, što je dovelo do porasta (naročito minimalnih) temperatura vazduha, zamućenosti atmosfere, smanjenja insolacije, povećanja oblačnosti, smanjenih dnevnih amplituda temperatura, a samim tim i do pojave nehomogenosti podataka u nizovima skoro svih mernih stanica. I tu naravno počinje priča o takozvanom „globalnom zagrevanju“…
Lako je govoriti o „globalnom zagrevanju“ u slučaju kada su skoro svi (gradski) klimatski nizovi izgubili homogenost u rezultatima merenja.

Dobro pogledajte celokupne BG temperaturne podatke, a naročito obratite pažnju na period u trajanju od 43 godine (1873-1915) u ovoj tabeli:

Pogledajte srednje godišnje temperature u periodu 1873-1915.
Nema NIJEDNE godine sa crvenom bojom, to jest one koja spada bar u kategoriju TOPLO.
Dakle – nema nijedne jedine tople godine u pomenutom periodu od 43 godine.
A period od 43 godine i nije baš toliko kratak – složićete se.
Prema tome, ako su hladnije klimatske faze trajale i po 40-50 godina, zašto onda aktuelni topli period ne bi mogao trajati isto toliko, ako ne i duže od tih 40 godina (???). Ne vidim ništa nenormalno i neprirodno u tome.

Ja sam odlučio da se pozabavim klimatološkim temama između ostalog i da bih ustanovio da li su osnovane te katastrofične priče kojima nas mediji neprekidno bombarduju već punih 20 godina. Dugo godina se bavim BG podacima i problematikom njihove (ne)homogenosti. Takođe sam pregledao većinu evropskih podataka od 18. veka do danas.

Na osnovu svega pregledanog, ne mogu da primetim da se sa vremenom i klimom događa nešto nenormalno. Baš naprotiv, dešava se upravo suprotno od zvaničnih tvrdnji – mesečni, sezonski i godišnji temperaturni tokovi su vrlo stabilni i ujednačeni, postoje četiri jasno izražena godišnja doba, što znači – postepeni prelazi u proleće i jesen.
Svi znamo da su leto i zima po definiciji duža godišnja doba od proleća i jeseni, tako da ni tu nema ničeg spornog (proleće i jesen zaista jesu – PRELAZNA godišnja doba, što automatski znači da su generalno kraća od leta i zime).

S obzirom na činjenicu da smo u južnoj Evropi i da smo zbog toga pod češćim i znatnijim uticajima Mediterana i Afrike, logično je očekivati da imamo znatno više toplijih leta ili zima od onih područja koja su severnije od nas. U stvari, za područje Balkana veću anomaliju predstavlja pojava hladnih leta ili zima, a ne toplih – iz prostog razloga što se hladnije sezone ređe javljaju, s obzirom na naš položaj u okviru Evrope.

Dakle, naša lepa plava planeta ima svoj uobičajeni, normalni životni ritam – diše, pulsira…

I na samom kraju, može li u PRIRODI uopšte da se dogodi nešto što je nenormalno i neprirodno (???). Ponoviću još jednom – u PRIRODI da se dogodi nešto što je NEPRIRODNO (???).

Mislite o tome (i o svemu ostalom) !!! Dobro otvorite sva svoja čula, svoj um i svoj razum, budite budni i prisebni u svakom životnom trenutku (!!!).