Meteorološki podaci ne mogu da potvrde zagrevanje na Arktiku i Antarktiku

Poštovani posetioci, došlo je krajnje vreme da pogledamo šta se temperaturno dešava na severnom i južnom polu (Arktiku i Antarktiku), odnosno na arktičkom i antarktičkom polarnom krugu.

Na samom početku, evo jednog veoma zanimljivog linka sa mesečnim i godišnjim temperaturnim podacima sa arktičkog kruga: Monthly and annual mean surface air temperature measured at the 2 m height at meteorological stations to the north of 60o N

http://nwpi.krc.karelia.ru/e/climas/Tem … l_menu.htm

Na ovoj stranici se nalaze tabele sa podacima 38 mernih stanica na Arktiku, a postoje i grafikoni tih podataka. Na slici ispod je prikazan raspored mernih stanica na arktičkom polarnom krugu.

Na primer, podaci sa jedne od ruskih stanica – ANADYR:
Link tabele: http://nwpi.krc.karelia.ru/e/climas/Temper/t25563.htm
Grafički prikaz podataka: http://nwpi.krc.karelia.ru/e/climas/Tem … _graph.htm

Ovi podaci pokazuju šta (?). Ništa specijalno, na nekim (arktičkim) stanicama je pozitivan trend, na nekim negativan trend, a na nekim je trend ravan nuli. Zagrevanje (?). Teško je to reći. GLOBALNO zagrevanje (?). Još teže je to reći.

Grafičke prikaze srednjih godišnjih temperatura za sve stanice sa Arktika možete pogledati OVDE.

Pazite, ovo je vrh severne hemisfere, dakle vrh ledenog brega (koji se navodno topi). Kao što znate, globalni mediji godinama „izveštavaju“ o tome kako je zagrevanje najizraženije upravo na arktičkom polarnom krugu (!?).

Međutim, temperaturni podaci nam pokazuju da je na arktičkom polarnom krugu (kao i svugde na planeti) – veoma šarenolik temperaturni raspored, uz takođe šarenolike trendove, i to u zavisnosti od regiona do regiona. Generalni zaključak glasi da su na Arktiku temperaturni trendovi ravni nuli, što znači da ne postoji zagrevanje (!!!).

Samo polako i lagano – u nastavku ćemo stići i do vrhova južne hemisfere, da i tamo malo zavirimo i vidimo šta se dešava…

Evo nas već i na južnoj hemisferi, odnosno na vrhu južnog ledenog brega (koji se takođe jaaako teško topi).

Evo linka sa mesečnim podacima za dobro poznatu stanicu VOSTOK:
https://legacy.bas.ac.uk/met/READER/sur … rature.txt

Evo ga link sa podacima svih stanica sa antarktičkog kruga:
https://legacy.bas.ac.uk/met/READER/sur … ionpt.html

Na tom linku se za svaku stanicu prvo pogleda kolona TEMPERATURE => ALL => u donjem levom uglu stranice klikne se na: Click here to download a text version of the above table – i otvori se stranica sa mesečnim podacima.

Temperaturni podaci sa antarktičkog polarnog kruga nam pokazuju temperaturnu situaciju i trendove identične onima na arktičkom polarnom krugu. Dakle, i na Antarktiku je zastupljen različit regionalni raspored temperatura, uz trendove koji se razlikuju od regiona do regiona.

Za sada nemam vremena da se bavim grafikonima, ali eto kada nađem vremena – biće i toga…

U svakom slučaju, oni koji hoće – sada mogu da steknu uvid u temperaturna dešavanja na oba polarna prstena, to jest na obe hemisfere, pa neka svako za sebe donosi zaključke o temperaturnim trendovima.

Po meni, sve je u globalnoj (prirodnoj) RAVNOTEŽI, jer je GLOBALNO RAVNOTEŽNO stanje – trajno stanje.

Meteorološki ekstremi se svakodnevno javljaju na različitim tačkama planete, i to ne kao posledica navodnog globalnog zagrevanja i narušavanja ravnoteže (kako se stalno pokušava predstaviti) – već upravo u cilju održanja globalnog ravnotežnog stanja, bez kojeg nema života na Zemlji.

Kao što ste videli, u ovom članku predstavio sam mesečne temperaturne podatke sa Arktika i Antarktika, a podaci su nešto što je KONKRETNO i EGZAKTNO.

Analizirajući podatke sa priloženih linkova odmah se zapaža različit – lokalni, odnosno regionalni raspored temperatura, a samim tim i temperaturnih trendova u različitim područjima oba polarna prstena (Arktik i Antarktik).

Temperaturne oscilacije i trendovi na arktičkim meteo stanicama sa najdužim merenjima:

Posmatrajući grafikone zapaža se da na nekim polarnim stanicama postoji (statistički beznačajno) zagrevanje, a na nekim drugim polarnim stanicama (takođe statistički beznačajno) hlađenje, dok je na većini polarnih stanica trend ravan nuli (trenda nema).

Na osnovu priloženog materijala se jasno uočava da na oba pola ne postoji statistički značajno zagrevanje, odnosno da su temperaturni trendovi faktički ravni nuli.

Dakle, na osnovu nečega što je KONKRETNO i EGZAKTNO, a to su meteorološki podaci – ne može se zaključiti da se sa temperaturom dešava nešto neuobičajeno, već upravo suprotno – temperaturni trendovi su ravni nuli, bez statistički značajnih pomeranja u bilo kom smeru.

Čak i tamo gde je prisutan pozitivan ili negativan temperaturni trend, to je sve toliko beznačajno da nije vredno bilo kakvog pomena, a kamoli (dramaturški sjajno izvedenih) dramatičnih izliva nekakve panike.

Meteorološki podaci sa Arktika i Antarktika pokazuju da je i tamo zastupljen regionalni, odnosno lokalni temperaturni raspored (kao i svugde na planeti), što znači da priče o zagrevanju nemaju nikakvog osnova.
Meteorološke pojave su prirodne pojave i funkcionišu u sklopu savršenog ritma života koji se sastoji u neprekidnom previranju, oscilacijama i promenama, čija je glavna karakteristika upravo – dinamičnost i haotičnost, ne stroga zakonitost i lokalnost, odnosno neravnomernost njihovog javljanja u prostoru i vremenu (slika ispod).

To znači da je temperaturni raspored (a samim tim i temperaturni trendovi) na svim delovima planete „tačkastog“ karaktera, odnosno u konkretnom trenutku temperature su u nekim regionima planete (manje-više) iznad normale za ta područja, dok su u istom tom trenutku u nekim drugim regionima planete temperature (manje-više) ispod normale za ta područja, a na preostalom delu planete temperature su (manje-više) oko normale za te regione. Naravno, takav regionalni temperaturni raspored na planeti se menja svakodnevno, bukvalno od dana do dana (čak i od trenutka do trenutka), i to u zavisnosti od rasporeda baričkih sistema (ciklona i anticiklona) na određenim područjima planete.

Klimatski sistem (kao i svi ostali sistemi i elementi složenog mozaika savršenstva koji nazivamo PRIRODA) je po definiciji vrlo dinamičan sistem, koji stalno teži ravnoteži.
U cilju očuvanja ravnoteže klimatskog sistema, na različitim tačkama planete se svakodnevno javljaju vremenski ili meteorološki ekstremi.

Dakle, još jednom – meteorološki ekstremi se ne javljaju kao posledica navodnog globalnog zagrevanja i narušavanja ravnoteže (kako se stalno pokušava predstaviti) – već upravo u cilju održanja globalnog ravnotežnog stanja, bez kojeg nema života na Zemlji. Znači, u čitavoj ovoj priči jedini globalni pojam je RAVNOTEŽA, dok su sve prirodne pojave i procesi isključivo „tačkastog“, odnosno lokalnog i regionalnog karaktera.

Na kraju, treba napomenuti da su upravo ovakve karakteristike svih prirodnih pojava – već dugo vremena sredstvo manipulisanja svetskim javnim mnjenjem, i sve to u cilju organizovanja globalne pljačke.

 

Izvor 1: METEOROLOŠKI PODACI SA ARKTIKA

Izvor 2: METEOROLOŠKI PODACI SA ANTARKTIKA