Na stranici http://climexp.knmi.nl/data/tcet.dat nalaze se rezultati merenja iz centralne Engleske, i to je najduži svetski niz temperaturnih merenja koji datira još od 1659. godine. Dakle, najduži svetski meteorološki niz obuhvata period od 356 godina osmatranja.

Na priloženoj slici ispod vidimo odstupanje srednjih godišnjih temperatura vazduha od normale, na području centralne Engleske, za period od 1772. do 2014. godine.

Oni koji se bave analizom meteoroloških podataka savršeno dobro znaju da su najduži svetski nizovi vremenom postali nehomogeni, jer su pre 200 ili 300 godina gradovi bili znatno manji, tako da je efekat tzv. urbanog toplotnog ostrva bio znatno slabije izražen nego što je to slučaj u poslednjih 60-90 godina.

Srednje mesečne i godišnje temperature vazduha su u poslednjih 80-90 godina uglavnom imale tendenciju porasta, za šta je (naj)većim delom odgovoran porast minimalnih temperatura, zbog efekata urbanizacije, industrijalizacije, saobraćaja, grejanja, aero-zagađenja, itd…

S obzirom na nehomogenost meteoroloških podataka i veštački izazvan porast minimalnih (a na taj način i srednjih mesečnih i godišnjih) temperatura, u svrhu pravilne analize i ocene klime bi trebalo analizirati isključivo MAKSIMALNE TEMPERATURE, jer su zadržale (kakvu-takvu) homogenost, a i najbolji su pokazatelj vremenskih stanja i situacija.

Za razliku od (koliko-toliko) homogenih maksimalnih temperatura, minimalne temperature su vremenom postale nehomogene, a u suštini i ne predstavljaju pravi pokazatelj sinoptičkih situacija, već su više reprezent lokalnih karakteristika – mernog mesta i njegove neposredne okoline.

Zbog svega napred navedenog, moje mišljenje je da se treba baviti analizom što dužih nizova MAKSIMALNIH TEMPERATURA, smatrajući da će se na taj način dobiti realnija slika ponašanja temperaturnih nizova.

Međutim, u tom slučaju se pojavljuje novi problem, s obzirom na činjenicu da su nizovi maksimalnih temperatura kraći od nizova srednjih mesečnih temperatura (dobijenih iz tri dnevna termina merenja).

Dakle, treba pronaći što adekvatnije rešenje za obradu i analizu temperaturnih nizova, u cilju sveobuhvatnijeg sagledavanja vremenskih pojava i klimatskih procesa.

Kada govorimo o klimatskim promenama, važno je naglasiti da se klima neprekidno menja, kao što je to slučaj i kod svih ostalih PRIRODNIH pojava i procesa, u koje, naravno, spadaju i METEOROLOŠKE (VREMENSKE) POJAVE i KLIMATSKI PROCESI. Znači, sasvim je normalna i logična činjenica da se klima neprestano menja, jer je klimatski sistem po svojoj definiciji – DINAMIČAN sistem. Zato se svaki put naježim kada u medijima čujem izraz „klimatske promene“, jer smo bezbroj puta rekli da se klima po definiciji stalno menja, a tu notornu činjenicu nam globalni mediji i politikanti-prevaranti uporno prikazuju kao nekakav problem, koji, naravno, treba (finansijski) rešavati, što u prevodu znači – nametnuti razne takse i poreze na GLOBALNOM nivou, odnosno po ko zna koji put opljačkati stanovništvo cele planete.

S obzirom na moje bogato iskustvo u radu sa meteo podacima, treba reći da je na naučno-stručnoj osnovi oborena (izmišljena) priča o tzv. GLOBALNOM zagrevanju, pošto su je u potpunosti demantovali meteorološki podaci. Ako je išta u celoj ovoj (famoznoj) priči globalno – to je RAVNOTEŽA, a ne zagrevanje ili zahlađenje. Meteorološke pojave i klimatski procesi su PRIRODNE pojave i PRIRODNI procesi i moraju se posmatrati i analizirati isključivo u sklopu celokupnog složenog i savršenog mozaika koji nazivamo PRIRODA. U Prirodi sve funkcioniše po principu RAVNOTEŽE, koja je – GLOBALNOG karaktera. Dakle, za razliku od RAVNOTEŽE – koja je GLOBALNO i TRAJNO stanje, sve pojave i svi procesi na planeti su LOKALNOG karaktera, što znači da se dešavaju na različitim lokacijama (tačkama) širom naše planete. U pojedinim delovima planete temperature su u porastu, dok su u nekim drugim oblastima planete temperature u opadanju, a u nekim područjima temperature su u stagnaciji. To praktično znači da će, u cilju održavanja (GLOBALNOG) RAVNOTEŽNOG STANJA, pozitivna temperaturna iskakanja (odstupanja) na nekim od tačaka planete biti kompenzovana (ispeglana) negativnim temperaturnim odstupanjima na nekim drugim tačkama na planeti (slika ispod).

Meteorološki ekstremi, koji se svakodnevno javljaju na različitim delovima planete, nisu posledica nekakvih klimatskih promena ili tzv. globalnog zagrevanja, kako se stalno predstavlja posredstvom globalnih i lokalnih medija. Ekstremi se javljaju isključivo u cilju održavanja postojećeg GLOBALNOG ravnotežnog stanja, koje je, rekli smo već ranije – TRAJNO stanje. Dakle, meteorološki ekstremi se ne javljaju kao posledica nečega, već upravo suprotno – njihova svakodnevna pojava služi u cilju očuvanja GLOBALNE (PRIRODNE) RAVNOTEŽE na planeti (!!!). Inače, ovako raznovrstan i šaroliki temperaturni raspored, kao i različiti raspored temperaturnih trendova širom planete nam govori da je sve u GLOBALNOJ RAVNOTEŽI i da nijedna pojava ili proces na planeti jednostavno – NE MOŽE BITI GLOBALNOG KARAKTERA.

Na samom kraju, treba reći da su i satelitski podaci, koji su analizirani po pojasevima planete – potvrdili ono što nezavisni istraživači i stručnjaci pričaju godinama. Podaci sa satelita su jedini merodavni za pravilnu analizu i ocenu klimatskih procesa. Dakle, (satelitski) meteorološki podaci su demantovali GLOBALNU izmišljotinu i prevaru. Verujemo da bi čak i prizemni meteorološki podaci (sa 2 metra visine, a koji su vremenom postali nehomogeni), analizirani i prikazani po pojasevima planete – takođe demantovali izmišljotinu nazvanu GLOBALNO ZAGREVANJE.

 

Pogledajte još i sledeće tekstove:

PROMENE LINEARNOG TRENDA TEMPERATURE VAZDUHA PO GEOGRAFSKIM ŠIRINAMA U PERIODU SATELITSKIH OSMATRANJA

UPOREDNA ANALIZA PROMENA TEMPERATURE VAZDUHA U SRBIJI NA OSNOVU SATELITSKIH I PRIZEMNIH MERENJA