Krajem marta 1952. godine dogodio se, u najmanju ruku, neobičan prodor tropskog vazduha u naše krajeve. U Makedoniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini registrovane su nezapamćeno visoke temperature kakve za ovo doba godine do tada (a i od tada) nisu bile zabeležene.

Sledi citat iz teksta „Tropski vazduh u Makedoniji u martu 1952. godine“, časopis Vesnik Hidrometeorološke službe FNRJ, godina I, broj 5, novembar-decembar 1952.

„Krajem marta ove (1952) godine, na afričkom kontinentu je izvesno vreme stacionirao kontinentalni vazduh i dobio karakteristične osobine vazduha za te krajeve: postao je jako topao i vrlo suv, odnosno dobio karakter pravog suvog pustinjskog vazduha. Tu se na afričkom kontinentu stvarao i jačao anticiklon (visoki vazdušni pritisak), dok se tada severnije od naše zemlje stvarala serija ciklona (niskog vazdušnog pritiska), što je i uslovilo da, usled jačanja anticiklona koji je bio razvijen do velikih visina, otpočne prodor sa afričkog kontinenta prema severnim geografskim širinama. Ovaj prodor toplog vazduha prvo se osetio na velikim visinama, tako da 28. marta imamo vrlo pojačano SW strujanje na visini od 3000 metara, a zatim se taj topao vazduh spuštajući se još više zagrevao, dobijajući fenski karakter i prouzrokovao u našim predelima vrlo visoke temperature, neuobičajene za ovaj period godine.

Prodor jako vrućeg i vrlo suvog tropskog vazduha osetio se prvo u jugozapadnim delovima Makedonije – Bitolju, još 29. marta u 16h, kada je prodirao u vidu vrelog, jakog vetra, SW i W pravca, koji je dostizao i do 8 po Boforu. Topli tropski vazduh prodirao je tokom cele noći između 29. i 30. marta, tako da je temperatura vazduha u Bitolju 30. marta u 01h iznosila 29.0 C, u 04h 27.9 C, a u 07h 27.4 C. Ovaj tropski vazduh uticao je da 30. marta srednja dnevna temperatura vazduha bude u Bitolju 25.6 C, dok dnevni temperaturni maksimum prelazi 30 C (31.2 C), a u Prilepu 24.8 C, odnosno 32.0 C.

Vrlo topao, jak vetar osetio se u Skoplju tek 30. marta posle 09h. Dok je istog dana u 07h temperatura u Skoplju iznosila 13.9 C, u 10h već se popela na 23.9 C, a samo za jedan sledeći čas temperatura se povećala još za 9 C  – u 11h iznosila preko 33 C, u 13h dostiže terminski maksimum od 33.6 C, a zatim postepeno pada i u 16h smanjuje se na 32.2 C.

Ovaj vreli tropski vazduh osetio se dakle u Skoplju 17h kasnije nego u Bitolju. Znajući da je pravac kretanja vetra bio uglavnom SW, to se nailazak ovog vrućeg vetra mogao predvideti. Tek posle Skoplja ovaj tropski vazduh spuštao se dolinom Vardara ka južnim, jugoistočnim i istočnim krajevima Makedonije, tako da se on osetio u ovim predelima tek u kasnijim popodnevnim i večernjim časovima 30. marta (24h kasnije od Bitolja), a strujanje toplog vazduha produžilo se i u toku noći između 30. i 31. marta, tako da su u južnim krajevima Makedonije maksimalne temperature zabeležene tek 31. marta.

Iz ovoga se vidi da je pravac prodiranja tropskog vrelog vazduha bio od jugozapada ka severu, a zatim se ponovo spuštao dolinom Vardara ka jugu i jugoistoku Makedonije.

Maksimalne temperature koje su registrovane 30. i 31. marta 1952. su do sada nezapamćene za naše krajeve za ovaj deo godine. Ova konstatacija važi i dan-danas, posle punih 59 godina… Temperaturni maksimum je u Skoplju dostigao čak 34.2 C, a u Velesu 36.0 C. Ovi temperaturni maksimumi su veći ne samo od uopšte do sada zabeleženih najvećih temperatura u martu mesecu, nego i od aprilskih, a u nekim mestima i od čak majskih apsolutnih maksimuma“.

Kao što vidite, ovaj tekst se odnosio na vremensku situaciju u Makedoniji, koja je ipak bila najviše pogođena ovim toplotnim talasom. Za Srbiju nisam pronašao nikakve opise i objašnjenja.

Zato ću bar staviti Tmax po gradovima, to su sve temperaturni maksimumi od 30. marta 1952. To je bio najtopliji dan u ovom vrelom periodu u najvećem delu cele bivše Jugoslavije.

Sledi spisak Tmax po gradovima:

Varaždin  20.2                   Zrenjanin  29.3                   Vel. Gradište  29.6

Karlovac  23.5                     Vršac  29.6                          Negotin  26.3

Zagreb – Grič  22.2              Loznica  29.8                      Zaječar  32.2

Banja Luka  27.0                Valjevo  30.5                            Niš  33.5

Slavonski Brod  24.5          Šabac  30.0                              Pirot  34.5

Tuzla  28.4                       Srem. Mitrovica  29.6            Dimitrovgrad  32.5

Osijek  22.5                       Beograd  30.0                         Leskovac  35.5

Sombor  21.8                    Pančevo  29.2                           Vranje  32.5

Palić  22.2                        Kragujevac  32.0                       Vlasina  23.9

Šid  29.5                           Smed. Palanka  33.2                   Preševo  33.0

Novi Sad  30.0                    Čačak  29.5                               Priština  28.5

Sremski Karlovci  30.5         Kraljevo  32.0                            Bar  25.0

Vrbas  26.4                       Vrnjačka Banja  32.4                Kumanovo  34.0

Srbobran  27.7                     Kruševac  32.1                          Skoplje  34.2

Senta  25.0                           Jagodina  32.0                            Veles  36.0

Kikinda  27.9                        Ćuprija  32.8                          Kavadarci  35.1

Dakle, u Srbiji je najviša temperatura izmerena u Leskovcu (35.5 C).

 

Evo sada i malo sličica od 29. i 30. marta 1952. godine.

29. mart 1952.

30. mart 1952.

Ovaj zaista fenomenalni meteo događaj je više nego zaslužio da bude posebno pomenut i zabeležen u mnogim meteo arhivama.