Srednja dnevna temperatura vazduha Razlika između dva načina izračunavanja Nedeljko Todorović, Vladimir Bilak Uvod Poslednjih decenija u porastu je interesovanje za temperaturu vazduha kao najznačajniji klimatološki parametar, pre svega u sklopu istraživanja trenda, a u cilju uočavanja i analize klimatskih varijacija. U ovom radu analizira se razlika u izračunavanju srednje dnevne temperature vazduha na
U nedeljnim novinama ZEMUNSKI GLASNIK, koje su izlazile u periodu od 1867. do 1869. godine, mogu se pročitati izveštaji dopisnika o raznoraznim vremenskim (ne)prilikama, koje su obeležile ove tri pomenute godine. S obzirom na poznati politički događaj od 10. juna 1868. godine (29. maj po julijanskom kalendaru) – ubistvo kneza Mihaila Obrenovića (1823-1868), kao svojevrstan
Postoji nekoliko kriterijuma za podelu na godišnja doba: 1. astronomski, 2. meteorološki, 3. klimatološki, i 4. atmosfersko-cirkulacijski. 1. Prema astronomskom kriterijumu, srednji datum početka PROLEĆA je 21. mart (prolećna ravnodnevica), početka LETA – 21. jun (najduža obdanica), početka JESENI – 23. septembar (jesenja ravnodnevica) i početka ZIME – 21. decembar (najkraća obdanica). Međutim, pomenuti astronomski
U ovom članku predstavljam jedan od retkih radova koji se bavio (mikro)klimom Novog Beograda, odnosno temperaturnim razlikama između meteorološke stanice u starom delu grada (Opservatorija Beograd – Vračar) i meteorološke stanice u Novom Beogradu (u blizini zgrade bivšeg CK SK Jugoslavije, sada PC Ušće). Ovaj klimatološki rad je prezentovan u monografiji NOVI BEOGRAD 1948 –
Prepiska dva člana (Risto Marić i Vladimir Bilak) sa CROMETEO foruma iz 2011. godine, u kojoj se analiziraju korelacije temperaturnih podataka po sezonama između Beograda i Praga: Risto Marić: „S druge strane, malo sam se potrudio pa izračunao korelacije između temperaturnih nizova srednjih, maksimalnih i minimalnih temperatura u Beogradu i Pragu za period 1951-2000. Na
Kada govorimo o temperaturnim podacima, čije (srednje i ekstremne) vrednosti određuju našu klimu, potrebno je na samom početku naglasiti da je na postojećim tzv. meteorološkim forumima u regionu široko zastupljeno subjektivno i selektivno tumačenje vremenskih pojava, klimatskih procesa i meteoroloških podataka, a koje je najčešće bazirano na apsolutnom neznanju i na proizvoljnim tvrdnjama na osnovu