U priloženoj tabeli su prikazane normalne vrednosti minimalnih i maksimalnih temperatura za stanicu BEOGRAD – VRAČAR. Temperaturni podaci su prikazani za svaku dekadu, odnosno za svaki mesec u godini. Izvor temperaturnih podataka za Beograd – publikacija REZULTATI OSMATRANJA METEOROLOŠKE OPSERVATORIJE U BEOGRADU U PERIODU 1888-1962, RHMZ, Beograd, 1963. Na osnovu podataka iz pomenute publikacije određen
Postoje tri osnovna kriterijuma za podelu na godišnja doba: astronomski, meteorološki i klimatološki. Prema astronomskom kriterijumu, srednji datum početka PROLEĆA je 21. MART (prolećna ravnodnevica), početka LETA – 22. JUN (najduža obdanica), početka JESENI – 21. SEPTEMBAR (jesenja ravnodnevica), i početka ZIME – 22. DECEMBAR (najkraća obdanica). Međutim, ovde je potrebno naglasiti da se pomenuti
Srednji datum pojave (padanja) prvog snega je 23. NOVEMBAR. Najraniji datum pojave prvog snega (najraniji sneg) je 7. OKTOBAR 1897. godine. Takođe, raspolažemo podatkom da je poneka pahuljica promicala i 4. OKTOBRA 1972. godine. Najkasniji datum pojave prvog snega je 27. DECEMBAR 1979. godine. Srednji datum pojave (padanja) poslednjeg snega je 21. MART. Najraniji datum
Ovaj rad predstavlja uvod u postupak homogenizacije meteoroloških podataka za Beograd. Krajnji cilj ovog naučnog projekta je produžetak beogradskog meteorološkog niza, u cilju detaljnije analize klimatskih parametara i sveobuhvatnijeg sagledavanja vremenskih pojava i klimatskih procesa. U narednom periodu autori rada planiraju da izvrše sistematsku kontrolu i obradu meteoroloških podataka za Beograd, za period 1848-2013. godina
U ovom radu su tabelarno prikazane vrednosti srednjih mesečnih i godišnjih temperatura vazduha u Beogradu, za period od 1780. do 1847. godine, koje su dobijene na osnovu mernih podataka Budimpešte. Naime, urađena je statistička korelacija između srednjih mesečnih i godišnjih temperatura vazduha Beograda i Budimpešte, za uporedni stogodišnji period 1901-2000. godina. Izračunat je koeficijent korelacije,
U poljoprivrednom časopisu TEŽAK (ilustrovani list za poljsku privredu), koji je počeo da izlazi još 1869. godine, mogu se pronaći prvi meteorološki podaci iz Šapca, Kruševca i još nekih naših gradova. S obzirom na činjenicu da su ovo rezultati prvih meteoroloških merenja u Srbiji, treba ih kritički posmatrati i analizirati, jer sigurno imaju svojih nedostataka.