DEJVID BELAMI (engl. David Bellamy), celom svetu dobro poznati engleski botaničar, ljubitelj prirode i ekološki aktivista
Čuvenog Dejvida Belamija i mi u Srbiji dobro pamtimo, jer se rado sećamo njegovih odličnih naučnih TV emisija tokom 1970-ih i 1980-ih godina.
„Ja sam najsrećniji čovek na svetu. U braku sam 57 godina sa najdivnijom ženom, proputovao sam planetu, stajao sam na vrhu sveta, snimio preko 400 emisija i proživeo jedan od najčudesnijih života”, kaže Dejvid Belami u opširnom intervjuu za britanski Daily Mail.
Iako je u januaru 2013. napunio 80 godina, Belami, čovek čije su TV emisije obeležile detinjstva brojnih generacija i sa ovih prostora, deluje živahno i sveže, pun optimizma. Danas živi povučeno sa suprugom Rouzmeri usred nedođije u Okrugu Daram, ima petoro dece (četvoro usvojene) i devetoro unučića – „svi su različitih boja”.
Radosno priča o brojnim temama, od Boga („važno je da imate nešto za šta ćete da se zakačite”), preko ljubavi prema baletu („da li znate da sam napisao balet koji je izvođen šest puta?”), do brade („nikada, nikada u životu se nisam obrijao”) i omiljenim spido kupaćim gaćama („moja deca ih mrze, ali ja ne mogu da nosim ništa što mi landara oko nogu”).
Međutim, osmeh sa lica nestane u trenutku kada se pomenu klimatske promene i sukob koji je nastao 2004. godine, kada je, kontrirajući naučnoj konvenciji i javnom mnjenju, globalno zagrevanje koje je stvorio čovek odbacio kao „besmislicu”.
„Od tog trenutka nisam bio poželjan na BBC-u. Zaledili su me, jer nisam verovao u globalno zagrevanje. Moja karijera je presušila. Izbacili su me iz grupa za očuvanje prirodne sredine i pljuvali po Londonu. A najgore od svega je što sam dobio pismo u kome je stajalo ‘Dejvid Belami je pedofil, jer ne veruje u globalno zagrevanje i ubija našu decu’.
A sve to je glupost. Poslednjih 16 godina temperature su u padu, ugljen-dioksid u porastu, usevi su postali zeleniji i brže rastu. Mnogo toga smo uradili da uništimo planetu, ali čovek nije izazivač globalnog zagrevanja”.
Na vrhuncu svoje karijere, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, Dejvid je stizao svuda – virio je između palminih grana, krčio put kroz džungle i izgovarao divne monologe praćene gestikuliranjem nemirnih ruku.
„Nikada nisam koristio scenario. Nisam imao ekipu koja je šest meseci sedela na drveću da bi napravila snimak. Samo sam pričao bez prestanka. Bilo je divno”.
50. rođendan proveo je u zatvoru u Tasmaniji, pošto je blokirao reku Frenklin u znak protesta protiv planirane izgradnje brane.
1996. je govorio javno protiv farmi vetrenjača („jer ne funkcionišu”) i kaže da je to bio početak njegovog kraja. „Od tada više nisam bio poželjan na BBC-u”.
A sve je kulminiralo njegovim komentarima o zagrevanju 2004. Konačan udarac dobio je kada je smenjen sa mesta predsednika Kraljevskog društva za divlje životinje.
„Radio sam sa njima 52 godine, a kada su me smenili nisu imali obraza da mi to kažu u lice, nego sam saznao preko novina.
I dalje tvrdim da je cela ta priča oko zagrevanja koještarija. I nisam usamljen u tome.
Ali, ne žalim ni za čim. Kad sam bio na BBC-u mogao sam da kažem sve što sam hteo. Danas to više ne možete. Svet je otišao dođavola.”
Uprkos dugogodišnjoj pauzi ljudi ga i dalje prepoznaju. „Ne mogu da uđem u voz ili avion a da mi neko ne priđe i ne kaže, ‘Dejvid Belami! Nismo Vas videli dugo na TV-u – mislili smo da ste mrtvi!”
Da li ikada žali što je bio bez dlake na jeziku i što je to uticalo na njegov imidž i popularnost?
„Apsolutno ne! Koga briga što su me stavili u zapećak? I dalje mogu da pričam sa svojim cvećem koje divno napreduje i kaže mi, ‘Hvala ti, Dejvide!’”.