Kada govorimo o (ne)homogenosti meteoroloških podataka, treba napomenuti da je na skoro svim stanicama koje imaju duže nizove merenja primećena nehomogenost meteo podataka, i to iz prostog razloga što se vremenom menjala metodologija merenja i osmatranja. U Beogradu se sredinom 20. veka (oko 1950. godine) prešlo na unošenje u klimatološki dnevnik izmerenih količina padavina za taj dan kada su one izmerene (u 7h ujutru), a po dotadašnjoj metodologiji padavine su upisivane za prethodni dan. Isto tako, nekada su ekstremni termometri (minimalni i maksimalni) uređivani i pripremani za sutrašnji dan u ponoć, a sada se to radi u 21h zimi, a u 22h leti (20h UTC). I samo ove dve opisane promene u načinu – metodologiji rada su dovele do pojave nehomogenosti meteo podataka. Međutim, ovo se sve ipak može ispraviti i bez većih problema pripremiti za javnu upotrebu, mada je potrebno dosta angažovanja onih kojima je to posao.

Ali, ima i mnogih drugih promena koje se vremenom dešavaju sasvim spontano (rast i razvoj gradova, grejanje, razvoj saobraćaja u gradovima, gradnja ili rušenje objekata u okolini stanica, nadziđivanje postojećih objekata, promena mesta mernih uređaja u okviru meteorološkog kruga, izmeštanje meteorološkog kruga, rast ili rušenje drveća, rekonstrukcija obližnjih trotoara i kolovoza, promena instrumenata – kada treba obaviti korekcije, kalibracija instrumenata, promena osmatrača, i tako dalje). Kod većine ovih spontano izmenjenih uslova merenja je jako teško naći pravu meru do koje se može ići u korekcijama izmerenih vrednosti. Ali ipak, može se pristojno odraditi dobar posao, ako smo svesni uzroka promena koje su primećene. Samo, to je vrlo težak i obiman posao, koji treba da radi tim ljudi spremnih na izazove.

Pregledajući uporedne BG i ZG podatke primetio sam nehomogenost u podacima kod oblačnosti krajem 19. i početkom 20. veka. U Zagrebu je izgleda oblačnost premala, a u Beogradu prevelika. Ostali periodi se dosta dobro i vrlo logično podudaraju. I eto nehomogenosti kod klimatskog elementa – oblačnost. Očigledno je da su procene i jednih i drugih osmatrača bile nerealne. Moguće je da je u pojedinim mesecima zaista prikazana realna slika oblačnosti, ali je nemoguće da takav trend traje čak tridesetak godina, to jest da podaci između BG i ZG imaju takve vrednosti koje se dosta razilaze.

Sasvim je očigledno da ovde postoje dileme koje bi trebalo da razreše klimatolozi iz RHMZ Srbije i DHMZ Hrvatske.