U ovom članku biće reči o nehomogenosti podataka kod pojedinih klimatskih elemenata u Beogradu (Opservatorija Vračar).

Na Vračaru je u početku bilo 8 dnevnih termina osmatranja, na svaka 3 sata, i to: 01, 04, 07, 10, 13, 16, 19 i 22h (to su današnji SYNOP termini). Moram naglasiti da osmatrači nisu vršili direktna merenja u 01h, pa su te podatke skidali sa registrirnih instrumenata, to jest očitavanjem sa traka. Ovo se odnosi na period od 1887 (13. jul) do 1889 (31. decembar). Od početka 1890. godine se prešlo na neke druge termine, ali bila su ova tri klimatološka (07, 14, 21h), da bi se početkom 1894. godine prešlo na merenja svakog sata, pa je u periodu 1894-1914 (30. jun) bilo 24 dnevna termina, što je u tadašnje vreme retko koja opservatorija organizovala. Za to je, naravno, zaslužan MILAN NEDELJKOVIĆ (1857-1950), osnivač i dugogodišnji upravnik Meteorološke opservatorije – Beograd.
Sredinom 1914. godine je, zbog Prvog svetskog rata, došlo do prekida u merenjima (bilo je tokom 1915. godine isprekidanih nepotpunih merenja), da bi se od 1916. godine pa sve do negde 1947. godine (ne znam tačan podatak) merilo i osmatralo samo u ona dobro poznata tri klimatološka termina (07, 14, 21h). Od početka 1950-ih godina do danas Beograd ima časovna merenja (znači 24 termina).

Moram sada reći ono glavno oko nehomogenosti BG podataka, koju sam odmah zapazio, što se kaže „golim okom“. Naime, radi se o nehomogenosti nastaloj zbog promenjenih termina merenja u periodu 1887-1889. Očigledno je da ova nehomogenost u temperaturnim podacima nikome nije smetala, jer u dva puta objavljivanim rezultatima osmatranja (1963. i 1987. godine) takvi neupotrebljivi podaci nisu korigovani, tačnije – nisu redukovani na standardne termine (07, 14, 21h). Šta čovek da kaže na ovo (!?). Toliko su bili lenji i nemarni, samo su sračunali srednje mesečne temperature po formuli 07+13+22+22/4 (!?). Mogli su jednostavno da sračunaju srednje dnevne i mesečne vrednosti iz ovih 8 termina, i to bi bilo mnogo bliže istini nego onako kako su prikazali.

I tada mi postade jasno da se, u stvari, BG podacima više od 100 godina nije niko iole ozbiljnije bavio i bar ih elementarno sredio i pristojno pripremio za javno publikovanje (!?). A šta tek onda reći za stara, nezvanična – Jakšićeva merenja, kada ni ova zvanična nisu mogla da se iskontrolišu i koriguju tamo gde treba i tako pripreme za javnu upotrebu (!?).

U toku rada sa BG podacima naišao sam na još neke vrste nehomogenosti, koje ipak manje „bodu oči“ od ovih tako očiglednih i lako uočljivih, tako da sam (hteo – ne hteo) morao da stvari uzmem u svoje ruke…

I šta drugo reći nego da je tužna istina da generacijama meteorologa nisu smetale očigledne nelogičnosti u podacima, i da, s obzirom na njih – nije bilo nikakve volje i truda da se podaci pristojno obrade, tako da su oni ljudi koji se iole udube u cifre prinuđeni da se posle tolikih decenija – hvataju za glavu (!!!).