SAČUVANO OD ZABORAVA – VELIKA NOĆNA NEPOGODA U BEOGRADU OD 24. MAJA 1937. GODINE

Evo jedne priče o davno zaboravljenoj beogradskoj oluji.

Snažno nevreme sa rekordnom količinom grada zahvatilo je Beograd 24. maja 1937. godine u ranim jutarnjim časovima. Tačnije rečeno, to je bila noć 23/24. maj 1937. godine.
Američki časopis LIFE, u izdanju od 21. juna 1937, objavio je kratku reportažu o oluji, sa nekoliko fotografija.
Navodi se da su ulice na nekim mestima bile zatrpane sa skoro metar leda (!!!).

 

 

 

O ovom snažnom nevremenu pisala je POLITIKA u svom izdanju od 25. maja 1937. Priča o nevremenu zauzela je nekoliko strana.

 

 

Nevreme je došlo oko pola 3 ujutru i trajalo je sat vremena.
Velike količine kiše i grada dovele su do stvaranja bujica koje su rušile sve pred sobom.
Grad je lomio crepove i staklo, a kiša je ulazila čak i kroz zatvorene prozore.
Ledena bujica je dovela do toga da su mnogima ulazna vrata bila zatrpana ledom, pa su morali izlaziti kroz prozore.
U dvorištu jedne fabrike led sa kišnicom dostigao je visinu od dva i po metra (!!!).
Grad je mimoišao Topčider, Rakovicu i Košutnjak, ali zato su nastradali Veliki Mokri Lug, Grocka, Kaluđerica, Leštane i druga naselja duž Smederevskog puta.
Najviše razbijenih prozora bilo je na zapadnom Vračaru, a bujica leda koja se slivala niz Nemanjinu ulicu blokirala je prostor između Železničke stanice i hotela Petrograd.
Tramvajski saobraćaj nije mogao početi na vreme, a sve do blizu 10 sati čistači su radili na oslobađanju pristupa Železničkoj stanici i Pošti broj 2.
U Cvijićevoj ulici led je prodro u kuće i ispunio sobe u visini od jednog metra (!!!).
Po svemu sudeći, najteže je nastradala sirotinja po predgrađima. Mnogima su ionako trošne kuće poplavljene i uništene.
Grad je te olujne noći pobio mnogo vrabaca (!!!).

 

Podaci o nevremenu sa Meteorološke opservatorije na Vračaru, koje je objavila POLITIKA pod naslovom „Beograd je imao veće pljuskove, ali se grad takve siline ne pamti“
– kiša sa grmljavinom počinje oko 2:40h
– provala oblaka sa gradom oko 2:50h. Provala oblaka trajala oko 10 minuta, grad oko 5 minuta kod Opservatorije
– najveća zrna grada oko 1-1.5 cm u prečniku, komadi preko 2 cm u prečniku
– najjači udar vetra 22 metra u sekundi
– pravac vetra bio je sa jugoistoka na severozapad, pa se pretpostavlja da se oluja kretala tim pravcem
– palo je 51,8 litara kiše po metru kvadratnom kod Opservatorije na Vračaru, a kod Opservatorije na Zvezdari je palo 22 litra po metru kvadratnom.

 

 

 

 

 

 

Inače, u periodu od maja do avgusta 1937. godine bilo je čestih popodnevnih pljuskova sa grmljavinama, pa i vremenskih nepogoda sa olujnim vetrom i gradom.
Generalno gledano, jake letnje oluje, pa i vremenske nepogode se u Beogradu u proseku javljaju jednom do dva puta u toku leta.
Faktički svake godine imamo bar jednu letnju nepogodu.
Međutim, ovakva i slične vremenske nepogode poput ovih iz 1937. godine se u proseku dešavaju jednom u deset godina.

Inače, kako je i rečeno u novinskim člancima, pojava grada u noćnim satima, a pogotovo njegov ovakav intenzitet, je zaista retkost u našem podneblju.

Na kraju, treba napomenuti da je i prethodna, 1936. godina, bila karakteristična po čestim letnjim nepogodama, naročito u junu mesecu.