Prepiska dva člana (Risto Marić i Vladimir Bilak) sa CROMETEO foruma iz 2011. godine, u kojoj se analiziraju korelacije temperaturnih podataka po sezonama između Beograda i Praga: Risto Marić: „S druge strane, malo sam se potrudio pa izračunao korelacije između temperaturnih nizova srednjih, maksimalnih i minimalnih temperatura u Beogradu i Pragu za period 1951-2000. Na
Kada govorimo o temperaturnim podacima, čije (srednje i ekstremne) vrednosti određuju našu klimu, potrebno je na samom početku naglasiti da je na postojećim tzv. meteorološkim forumima u regionu široko zastupljeno subjektivno i selektivno tumačenje vremenskih pojava, klimatskih procesa i meteoroloških podataka, a koje je najčešće bazirano na apsolutnom neznanju i na proizvoljnim tvrdnjama na osnovu
Na samom početku priče o našoj umereno-kontinentalnoj klimi, važno je naglasiti da su meteorološki ekstremi gotovo redovna pojava u umerenim širinama, kojima i mi pripadamo. Naime, hladne vazdušne mase iz mesta formiranja povremeno kreću i prodiru daleko na jug i jugoistok, donoseći zahlađenje regionima koje na svom putu zahvataju. Istovremeno, tople vazdušne mase povremeno kreću
Na prvoj Međunarodnoj konferenciji o klimi, održanoj u Montrealu u avgustu 2014. godine, meteorološki „stručnjaci“ su najavili pravu meteorološku katastrofu koju će stanovnici planete preživljavati uz sve više vrelih i polarnih talasa, sve češćih vazdušnih turbulencija, pa i cunamija u okeanima čiji će se talasi penjati i do 40 metara visine. Takođe je saopšteno da
DINAMIKA I MOGUĆI UZROCI TEMPERATURNIH I PADAVINSKIH EKSTREMA NA TERITORIJI CRNE GORE U PERIODU 1951-2010. ZAKLJUČAK rada: Ova disertacija je imala dva osnovna cilja. Prvi je utvrđivanje dinamike, a drugi mogućih uzroka temperaturnih i padavinskih ekstrema na teritoriji Crne Gore u periodu 1951-2010. Istraživanje u okviru navedene teme realizovano je detaljnom analizom trenda i
U ovom radu je istraživana veza između temperature vazduha i Severno-atlantske oscilacije (NAO) u svetu, u periodu od 1979. do 2006. godine. Ispitivana je veza između satelitskih podataka temperature vazduha (UAHMSU) i NAO-indeksa na prostoru Srbije (17.5-22.5°E i 42.5-47.5°N ), u Evropi (10-45°E i 35-70°N) i svetu po pojasevima od po 10° geografske širine. Uočen