ZAPISI I BELEŠKE O VREMENU U OSIJEKU U PERIODU OD 1804. DO 1831. GODINE Beleške o vremenu u elektronskoj formi je ustupio gospodin Ivan Golić, na čemu mu autor ovog portala najsrdačnije zahvaljuje. IZVOR: Osječki dnevnik Sebastijana Karla Redlsteina (1804-1832), Državni arhiv u Osijeku, Osijek, 1997.
U manastirskim, odnosno samostanskim hronikama, mogu se pronaći periodični izveštaji sa opisom pojedinih ekstremnih vremenskih pojava. Hroničari su često zapisivali utiske i zapažanja o pojedinim mesecima ili sezonama sa preovlađujuće ekstremnim karakteristikama, kao što su hladne zime ili vruća leta. Naravno, opisivane su i tople zime ili hladna leta, međutim, takvi zapisi su ipak zastupljeni
Moje tačne prognoze su mi kroz dugi niz godina donele poštovanje ljudi, pa je čak i Tito tražio da mu donesu moje prognoze kojima se služio. To mi je rekao admiral Jurišić, navodeći Titove reči: „Kažite mi šta o vremenu kaže Tošin meteorolog!” Todor Vujasinović je bio tada ministar saobraćaja, za koga sam ja radio
U Srbiji su meteorološka merenja i osmatranja započela sredinom devetnaestog veka, kada je Vladimir Jakšić (1824-1899), profesor Liceja i član Društva srbske slovesnosti, postavio termometar u Beogradu, na Senjaku, i od 01. januara 1848. godine redovno beležio temperaturu vazduha i atmosferske pojave. Jakšićeva merenja i osmatranja su zabeležena u dnevnicima (Pogodopis) koji su ukoričeni u
U desetoj svesci Beogradske škole meteorologije (BŠM) prvi put je objavljena teorijska osnova nematerijalne sinodičke rotacije Sunca koja omogućava izradu dugoročnih prognoza vremena. Posle mnogih finansijskih teškoća, iz štampe je izašla jubilarna deseta sveska Beogradske škole meteorologije na 516 strana. Ona je rezultat naših dugogodišnjih istraživanja i napora da se dođe do istine. Najznačajnije otkriće jeste matematički
1. Uvod Poslednjih nekoliko decenija u stručnim krugovima nameće se hipoteza o klimatskim promenama kao posledici emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovaj geocentrični i antropocentrični pristup ne uključuje značaj Sunčeve energije za vreme i klimu na Zemlji i kao glavni uzrok „promene klime“ navodi se pre svega porast koncentracije ugljen-dioksida. Analiza temperature, na primeru