Skenirao sam sjajan rad Katarine Milosavljević o klimi Beograda, pod nazivom TEMPERATURA VAZDUHA I PADAVINE U BEOGRADU. Ova detaljna klimatološka studija o temperaturama, padavinama i snežnom pokrivaču u Beogradu je objavljena 1987. godine, povodom obeležavanja stogodišnjice Meteorološke opservatorije na Vračaru (1887-1987). Pogledajte još i: KARAKTERISTIKE KLIME BEOGRADSKE OPSERVATORIJE – Katarina Milosavljević
U ovom članku vidimo pregled mesečnih, sezonskih i godišnjih temperaturnih odstupanja od normale (srednje mesečne, sezonske i godišnje temperature), za područje BEOGRADA (44.5° N, 20.3° E), po pojedinačnim mesecima, sezonama i godinama, za period 1880-2019. (izvor podataka: NOAA) Na osnovu analize prikazanih temperaturnih trendova za poslednjih 100 godina, sasvim sigurno se može zaključiti da nema
U priloženoj tabeli vidimo uporedni pregled srednjih mesečnih temperatura, srednjih mesečnih maksimalnih temperatura i srednjih mesečnih minimalnih temperatura za stanicu VRAČAR (urbanizovano centralno gradsko područje) i za stanicu SURČIN (neurbanizovano područje), i to za period 1990-2017. godina (dužina analiziranog niza 28 godina): Ovi uporedni podaci nam pokazuju da je stanica VRAČAR toplija od stanice SURČIN
U Srbiji su meteorološka merenja i osmatranja započela sredinom devetnaestog veka, kada je Vladimir Jakšić (1824-1899), profesor Liceja i član Društva srbske slovesnosti, postavio termometar u Beogradu, na Senjaku, i od 01. januara 1848. godine redovno beležio temperaturu vazduha i atmosferske pojave. Jakšićeva merenja i osmatranja su zabeležena u dnevnicima (Pogodopis) koji su ukoričeni u
1. Uvod Poslednjih nekoliko decenija u stručnim krugovima nameće se hipoteza o klimatskim promenama kao posledici emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovaj geocentrični i antropocentrični pristup ne uključuje značaj Sunčeve energije za vreme i klimu na Zemlji i kao glavni uzrok „promene klime“ navodi se pre svega porast koncentracije ugljen-dioksida. Analiza temperature, na primeru
Meteorološki procesi su veoma složeni procesi i uslovljavaju ih desetine, čak i stotine faktora. Za njihovo razumevanje neophodni su merni podaci. Za strogo naučno objašnjenje potrebne su detaljne analize. U ovom kratkom radu to nije cilj. U javnosti se često čuju komentari na postojeća meteorološka događanja u stilu „kada sam ja bio mali – sneg